Galvanizacija

Galvanizacija je skup elektrohemijskih metoda nanošenja metalnog sloja na površinu predmeta, najčešće uz istovremeno elektrolitsko rastvaranje metala na anodi i njegovo taloženje na katodi. Postoje dva osnovna postupka galvanizacije: galvanizacija i elektrooblikovanje.

Galvanizacija je nanošenje tankog sloja metala na površinu predmeta napravljenog od drugog metala radi zaštite, ulepšavanja ili postizanja određenih površinskih svojstava. Elektrooblikovanje je primena metala na elektroprovodljivi model za proizvodnju složenih strukturnih delova, kalupa, matrica i slično. Anoda, obično napravljena od istog metala, takođe je uronjena u kadu i povezana sa pozitivnim polom izvora. Zatvaranjem jednosmernog kola odvijaju se elektrolitičke reakcije: na anodi metal oslobađa elektrone (anodno rastvaranje) i u obliku pozitivnih jona (katjon) prelazi u rastvor i putuje do katode, gde prima elektrone i luči ( katodno taloženje). Ako se postupak izvodi sa nerastvorljivom anodom, istaloženi katjoni nadoknađuju se dodavanjem elektrolita.

Katodno taloženje je važan proces za rezultat galvanizacije. Da bi se ono odvijalo kontinuirano, između ostalog, mora se održavati koncentracija elektrolita u kadi. Najčešće se to postiže istovremenim rastvaranjem anode izrađene od metala kojim je pocinkovana (rastvaranje anode). Međutim, kada se iz nekog razloga koriste nerastvarajuće anode, u rastvor se periodično ili, još bolje, kontinuirano, dodaje elektrolit. Ove dve metode održavanja koncentracije elektrolita u kadi kod galvanizacije su ponekad komplementarne.