Argon (tig, wig)

TIG zavarivanje (volfram inertni gas), TIG zavarivanje ili elektrolučno zavarivanje inertnim gasom (GTAV) je ručni postupak zavarivanja u neutralnom zaštitnom gasu ili smeši neutralnih gasova, koji koristi nerastvorljivu volframovu elektrodu (ili volfram sa dodacima, npr. Torijum oksidom) ili oksidi drugih elemenata kao što su cirkonijum, lantan, itrijum) i posebno dodatni materijal. Svojstvo ovog postupka je stabilan električni luk i visokokvalitetni zavar, ali zahteva izuzetne veštine zavarivača i relativno je spor. Iako se može koristiti za gotovo sve vrste materijala, najčešće se koristi za zavarivanje nerđajućih čelika i lakih metala (legure aluminijuma, legure titana). Pogodno za zavarivanje tankih limova (debljine do 6 mm), a često se koristi u proizvodnji bicikala, aviona i brodova i za zavarivanje u prisilnim položajima. Po pravilu je volframova elektroda povezana sa (-) polovom izvora jednosmerne struje, zbog znatno manjeg habanja volframove elektrode. Koristi se impulsna struja zavarivanja. [1]

Prednosti TIG zavarivanja su: kvalitet zavarenog spoja je veoma visok (kako u pogledu broja nedostataka u zavarenom spoju, tako i sa stanovišta estetskog izgleda i mehaničkih svojstava zavarenih spojeva), pogodan za popravak zavarivanje, ima sposobnost zavarivanja u svim položajima zavarivanja, bez prskanja kapljicama.

WIG - Skraćenica potiče iz nemačkog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Wolfram Inert Gas. Koristi se za označavanje TIG postupka zavarivanja u zaštiti inertnog gasa argona koji svojim hemijskim sastavom ne učestvuje aktivno u formiranju hemijskog sastava zavarenog spoja.