Elektrostatičko farbanje

Osnovna priprema za elektrostatičko farbanje podrazumeva dobro prijanjanje i trajnost zaštite, koje u ovom slučaju osigurava podloga očišćena od rđe, masnoće i drugih nečistoća, a metalne podloge se često pripremaju i na sledeće načine (fosfatiranje, hromiranje, eloksiranje).

Boje i lakovi nanose se na podlogu štrcanjem (pomoću vazduha pod pritiskom, elektrostatički). Iz nanesenog tankog sloja najpre ispari rastvarač, što je za neke vrste boja i lakova (na primer nitro lak) dovoljno za stvaranje suvog filma (fizičko sušenje). U ostalim vrstama nastaje hemijsko sušenje, tokom kojeg vezivo hemijskom reakcijom prelazi u visokomolekularne prostorno umrežene strukture – čvrsti film. Najčešće su reakcije: polimerizacija (obično kiseonikom iz vazduha ili reakcijom dve vrste veziva) i polikondenzacija. Sve se češće umrežavanje polimera znatno ubrzava pomoću ultraljubičastog ili infracrvenog zračenja ili bombardovanja elektronskim snopom.

Boje i lakovi razlikuju se prema vrsti i udelu veziva, prema prozirnosti, obojenosti, sjaju (sjajni, polusjajni i bez sjaja – zagasiti), prema posebnim učincima (metalizovani, fluorescentni), prema ulozi i redosledu nanošenja u sastavu zaštite (temeljni, međuslojni, pokrivni), prema zaštitnim svojstvima, podlozi na koju se nanose i tako dalje.